Za potrebe eksperimenta naučnici su izabrali po 140 stabala u dve grupe smreka različite starosti u Bavarskoj na granici sa Austrijom. Polovini stabala je odstranjen deo kore u celom obimu stabla širine 20 centimetara na visini od 130 centimatara. Svaka eksperimentalna grupa se sastojala od pet drveća, a u neposrednoj blizini se nalazila kontrolna grupa sa takođe pet drveća kojima nije odstranjen deo kore. Prikupljanje podataka je sprovedeno u jednakim vremenskim razmacima u dva različita vegetativna perioda i različitim geografskim oblastima.

 

Naučnici su kontrolisali opadanje iglica, promenu boje iglica, formiranje cvetova i čunjeva i pojavu potkornjaka, dok su iglice analizirali u laboratoriji. Takođe je izvršeno hiperspektralno snimanje područja pomoću aviona.

 

Istraživanje je pokazalo da je mlađe drveće u periodu od dve godine nakon odstranjivanja kore pokazalo minimalne promene, dok su se kod starijeg drveća javile promene na iglicama i na krošnji. Interesantno je da su promene kod hiperspektralnog snimanja bile primetne mnogo ranije nego na terenu. „Rezultati su pokazali veliki potencijal hiperspektralnog snimanja u otkrivanju promena u vitalnosti drveća“, objašnjava Markus Imicer sa Instituta za geomatiku. Narednih godina će biti dostupno nekoliko hiperspektralnih senzora sa satelitskom podrškom (CHIME, EnMap, PRISMA) što će omogućiti precizno i besplatno prikupljanje podataka.

 

Publikacija: „Early detection of spruce vitality loss with hyperspectral data: Results of an experimental study in Bavaria, Germany“ (open access): https://doi.org/10.1016/j.rse.2021.112676