- Gradovi
- Dijalog & usluge
- Novosti
- Kutak za medije
- O nama
Koliko vode protiče kroz reku nakon jake kiše? Kako zemljište reaguje na periode suše? I šta se dešava u regionima u kojima postoji vrlo malo mernih podataka? Istraživački tim sa bečkog BOKU-Univerziteta u aktuelnom izdanju stručnog časopisa „Springer Nature“ pokazuje kako veštačka inteligencija (VI) može da pomogne da se preciznije predvide poplave i vodni bilans, čak i tamo gde gotovo da nema mernih stanica.
Hidrološki modeli su neophodni za predviđanje poplava i upravljanje vodnim resursima. Međutim, njihova tačnost u velikoj meri zavisi od toga koliko su parametri modela prilagođeni konkretnim područjima. To predstavlja poseban izazov u regionima gde je dostupno vrlo malo mernih podataka.
Istraživački tim sa Instituta za hidrologiju i vodoprivredu BOKU-Univerziteta, zajedno sa startapom „Baseflow AI solutions“, razvio je nov pristup koji koristi veštačku inteligenciju za automatsko i transparentno određivanje tih parametara. VI uči iz postojećih podataka i samostalno razvija formule koje opisuju kako karakteristike jednog slivnog područja, kao što su sastav zemljišta, vegetacija ili topografija, utiču na ponašanje oticanja vode.
Praktična primenljivost metode testirana je na 162 nemačka rečna sliva sa različitim hidrološkim i fizičko-geografskim uslovima. „Posebno je važno to što naša metoda funkcioniše i tamo gde gotovo da nema mernih podataka. Time se otvaraju nove mogućnosti za održivo upravljanje vodnim resursima u uslovima klimatskih promena“, ističe hidrolog Karsten Šulc sa bečkog Univerziteta BOKU.
