Ervin
Bio je ponedeljak, 2. novembar 2020, rano popodne. Ervin, rođeni Bečlija i strastveni konobar, koji je tokom pandemije ostao bez posla, sedeo je u svom malom stanu u bečkoj četvrti Vering* i slagao rolne toalet papira na jedan stari štrik za veš. Slagao ih je u beloj, ružičastoj i žutoj boji. Naslagao je tri velika paketa, što, imajući u vidu njegov skromni kućni budžet, nije nešto što se podrazumeva. Ali, on je jednostavno morao da učestvuje na događaju, na koji je Margerita pozvala putem interneta. Pre svega zato što je Margerita jedna veoma posebna osoba. A onda i zbog toga što se ovaj događaj njemu, koji se kod kuće već osećao strašno usamljeno, činio pravom stvari. "Prerušite se, dođite u Park turskih šančeva i uživajmo u večeri i društvu, pre nego što opet postane moguće da se okupljamo."
Ervin je otpio gutljaj iz limenke piva, koja je bila već treća ili četvrta po redu tog dana, i zakačio je štrik za petiljku za kaiš svojih pantalona. Skeptično je posmatrao svoje delo. "Nadam se da će se ljudi setiti da su još koliko u martu rafovi sa toalet papirom bili prazni. Ako ne, onda ću se baš lepo izblamirati. A i da se izblamiram… Ionako je svejedno."
Vera
Vera je Margeritinu objavu pročitala u subotu uveče. Od tog momenta je tokom celog vikenda, nošena neverovatnom energijom, radila na jednom ogromnom komadu nakita za glavu u obliku ćelije koronavirusa. Do duboko u noć oblikovala je pozamašno brdo plastelina na kuhinjskom stolu. Oblikovanje i bojenje pričinjavalo joj je zadovoljstvo, odagnajući joj misli u kojima se brinula za svoje roditelje. Kao krunu svog rada, na unutrašnjoj strani je pričvrstila lampice koje su svetlele kroz proreze i rupice. Bila je veoma zadovoljna svojim umetničkim delom.
Dva sata pre početka parade zakazane za 17 časova, Vera je natočila čašu crnog vina i sela za kuhinjski sto. Tek što je sela, opet je u mislima bila sa svojim roditeljima koji zajedno žive u jednom staračkom domu u Gornjoj Austriji. Za svoju majku nije toliko brinula, ali za svog oca… U njegovom slučaju je iz dana u dan mogla da očekuje najgoru vest. Mogla je da stvara umetnička dela povezana sa koronom u nedogled. Veri su krenule suze na oči, sabrala se, otpila gutljaj crnog vina i pogledala kroz prozor. "Dobro će mi doći izlazak među ljude", pomislila je. "Sve ovo što se trenutno dešava je malo previše."
Porodica Skeif
Đamal je bio hirurg koji je pobegao od rata u Siriji. U međuvremenu je u Beču, u blizini Šubertovog parka u Veringu, pronašao svoj novi dom. Bilo mu je teško da ljudima, koji nisu doživeli ni rat niti izbeglištvo, objasni kolika je to sreća što jednog popodneva ponedeljkom, kao što je ovo, može da sedi u svojoj sofi u toplini svoje dnevne sobe. I njegova žena i njegova deca bili su na bezbednom. Imao je mnogo razloga da bude zahvalan što je tako. Događaj na koji je pozvala Margerita, koju on lično nije poznavao, činio mu se kao dobra prilika da tu zahvalnost podeli sa drugima. A i deca su rado odlazila u Park turskih šančeva, jer vole vodu koje tamo ima na sve strane i patkice.
"Hteli smo da smislimo nešto za paradu u Parku turskih šančeva", doviknuo je Aleksu i Larisi kada su protrčali pored njega. "Šta ćemo tamo da radimo? Hej! Dođite ovamo! Da li vam nešto pada na pamet?" Aleks, koji je starije dete, zastao je, kratko razmislio i uzviknuo uzbuđeno, skačući u mestu: "Pesma, pesma, pesma!" "Pesma", rekao je Đamal uz gestikulaciju odobravanja, "veoma dobra ideja, Alekse, veoma dobra ideja." "A ti?", upitao je Đamal njegovu malu sestru, koja je pitanje saslušala širom otvorenih očiju, ali bez namere da dâ bilo kakav odgovor. "Ne znam", rekla je Larisa, otrčala u dečju sobu i tamo započela da udara po svom šarenom dečjem dobošu. Aleks je seo pored nje za električni pijano, poslušao ritam koji je udarala Larisa, preuzeo ga u svoju svirku i počeo da peva. "Koroooono, koroooono, skoči u Dooonav. Koroooono, koroooono, skoči u Dooonav". Đamal je stajao na vratima dečje sobe i zbunjeno klimao glavom. "Kakva divna pesma", rekao je aplaudirajući dlanovima.
Sajmon
Sajmon, britanski umetnik, koji je tokom boravka u Beču raskinuo sa modom i okrenuo se ka performansima, smatrao je da je godina 2020. baš smešna. Tek što se stišala nacionalna farsa oko Bregzita, podigla se zavesa globalnog igrokaza naslovljenog sa "Korona". Tako je i u okviru ove drame samovolja britanske vlade prouzrokovala začuđenost, ako ne i razočarano klimanje glavom i odbojnost. I Austrija je dala svoj zapaženi međunarodni doprinos pandemiji dešavanjima u Išglu**. Pa i sav taj sukob oko bojenja korona-semafora, mešanje politike i zdravstva, dali su dubok uvid u stanje društva. Burna vremena za umetnost.
Da li je to bila tragedija ili je bila komedija? Što je pandemija duže trajala, to je sve manje bilo jasnog odgovora na ovo pitanje. Sajmon donedavno nije bio siguran kome bi trebalo da veruje, a kome je bolje da ne veruje. Sada, početkom novembra, čini se da je stavrnost postalo ono o čemu se s proleća naširoko govorilo: preopterećenost zdravstvenog sistema, premalo kreveta na intenzivnoj nezi, premalo osoblja. Pojavio se novi, neizlečivi pojam: trijaža***. Šta se to desilo preko leta? Sajmon se najpre brinuo za sebe, da bi moglo i njega da snađe. Bio je notorni pušač, uvek je uživao u životu punim plućima i nebrojeno puta je preterivao. Da li bi izdržao težak razvoj bolesti? I šta, ako stvarno ne bi bilo slobodnog kreveta za njega na intenzivnoj nezi, ukoliko bi mu hospitalizacija bila potrebna? Video je sebe, masku za kiseonik na svom licu, nepomičnog, kako leži u bolničkoj sobi i kako ga mašina održava u životu. Njegov satirični duh ga je napustio, sedeo je napolju pod prozorom, sav snužden i zabrinut za svog gazdu i nije davao glasa od sebe.
Sajmon se prisetio objave izvesne Margerite, koja mu je jutros zapala za oko. To bi trebalo da ispadne parada u kostimima. "Idem tamo kao smrt, u crnoj odori i sa kosom. To će biti fantastično. Bolesno. I iskreno. Improvizovaću. Moja metla će poslužiti kao kosa."
Žužana
Žužana je kao negovateljica već dugi niz godina svakodnevno putovala na relaciji između svoje domovine Mađarske i Austrije. Rado je radila taj posao i do sada se uvek veoma dobro nosila sa odgovornošću i teretom. Međutim, u ovoj posebnoj godini, osetila je da je izazovi prepoterećuju i da prelaze granice izdržljivosti. Ograničenja u vezi sa putovanjem, testovi na koronu, propisi i mišljenja stručnjaka koji se stalno menjaju kao i obaveza nošenja zaštitnih maski su je skroz izmrcvarili. Ono što ju je najviše mučilo je stalna zabrinutost da, pored sve higijenske disciplinovanosti, bude odgovorna za teško oboljenje ili čak smrt nekog od pacijenata koji su joj povereni na negu. To nije smelo da se desi. A kada bi se desilo i kada bi bila dokazana njena greška, kakve posledice bi to imalo po njenu budućnost? Da li bi i dalje mogla da se bavi istim poslom?
Gospođa Hazanović, koju je negovala već nekoliko meseci, tokom kasnog popodneva zaspala je pred televizorom. Žužana je sedela pored nje i toliko se zadubila u slike, glasove i lica da je skroz zaboravila da je pita da li želi još danas tokom dana da odu zajedno u šetnju. To je jedna od onih zaboravljenih stvari koje odmah prouzrokuju unutrašnji nemir. Dan je bio tako divan, možda je čak bio i poslednji zaista topao dan u ovoj godini.
Sada je Žužana stajala za daskom za peglanje, pogledala je kroz prozor i videla da se sunčeva svetlost već polako bojila noćnim bojama. Ako bi još želela da prošeta, onda bi morala sada odmah, momentalno. Isključila je peglu, napisala poruku i na vrhovima prstiju prošla dnevnom sobom ostavivši poruku na natkasni, tako da gospođa Hazanović nije mogla da je previdi kada se probudi. Žužana se obukla i užurbano stuštila niz stepenice u otvoren prostor. Uputila se ka obližnjem Parku turskih šančeva. Tamo je htela da ode do velikih platana, pod čijim je moćnim krošnjama postajala živahna, osećajući se opušteno i srećno.
Prva učesnica
Kada je Žužana stigla u Park turskih šančeva, pozdravila ju je jedna mlada žena, koja je oko vrata nosila dugu svetlosnu nisku sastavljenu od belih lampica. U ruci je držala tablu na kojoj je raznobojnim slovima pisalo "Margeritina parada". "Da li ste Vi došli na paradu?", upitala je Žužanu mlada žena blistavih očiju. "Ne", odgovorila je Žužana i zainteresovano pogledala u tablu. "Margerita, to ste Vi?" "Da, tako je, ja sam Margerita." "I, šta je to, ta parada?" "To je zajednička šetnja u kojoj učestvuje mnogo ljudi. Nadam se da će se uskoro ovde pojaviti nešto sveta sa maskama i kostimima. A onda ćemo zajedno šetati parkom." Margerita je raskezila osmeh preko lica, dok je Žužana potvrdno klimala glavom i smejala se. "U tom slučaju vam želim mnogo radosti", rekla je i okrenula se da krene dalje.
"Ali, pridružite nam se", rekla je Margerita, "dođite! Danas želimo zajedno da obeležimo radost života i zajedništva u ovim teškim vremenima." Žužana je zastala, okrenula se ka Margeriti i onda pogledala u daljinu parka, ka mestu gde se iza brežuljka nalaze veliki platani, da bi se potom opet okrenula ka Margeriti i rekla joj: "Vi ste veoma prijateljski nastrojeni. A danas je posebno veče. Poći ću sa Vama." Margerita je od radosti poskočila i poslala Žužani poljubac. "Vi ste prva učesnica i Vi ste jedna duša."
Ideja se ostvaruje
Iza ćoška je stigao Ervin, zastao i osvrnuo se na njegov štrik sa rolnama toalet papira koji je vukao za sobom zakačen za njegove pantalone i onda zadovoljan nastavio dalje. "Zdravo!", pozdravila ga je Margerita. "Ervine! Super je što si došao!" Ervin je otpio još jedan gutljaj iz svoje limenke piva i otpozdravio tako što se duboko naklonio pred obema ženama. "Kada Margerita zove, ja se odmah nacrtam gde treba. Inače, ako neko mora u toalet, poneo sam dovoljno toalet papira." Ervin se okrenuo, podigao štrik u visinu i predstavio ga uz jedan veseo izraz lica. "Nabavio sam nam još nekoliko rolni". – "Ideja mi se baš dopada. Ako ni zbog čega drugog, onda se makar zbog ovoga isplatilo napraviti sve ovo." Ervin se osvrnuo oko sebe. "Ali nema nas još uvek mnogo." Žužana je pogledala u Margeritu, koja je opušteno slegla ramenima. "Ma, biće nas." – "Ajd' da vidimo", rekla je Žužana na jednoj predivno smešnoj mešavini bečkog dijalekta i mađarskog naglaska, podozrljivo pogledavši ka Ervinu i Margeriti.
Smrt
Odjednom se pojavio i Sajmon, umotan u veliko crno ćebe i sa metlom u ruci, za koju je selotejpom pričvrstio tupi nož i viljuške. Za njim je stigla grupa mladih ljudi, koji su međusobno proučavali i okretali svoje špicaste kape ukrašene korona-kuglicama koje su sami napravili. "Zdravo! Dobro došli!", povikala im je Margerita, "na pravom ste mestu!" Sajmon je okrenuo svoje lice našminkano crnom bojom ka Ervinu, Žužani i Margeriti, iskolačio oči i dubokim, strašnim glasom rekao: "Stići ću vas, stići ću vas. Korona kruži, moj najdraži, najbolji prijatelj. Sve ću vas stići." – "Teraj se", rekao je Ervin, fingiravši udarac nogom u Sajmonovu zadnjicu, koji se, prihvativši igru, okrenuo ka Ervinu i zarežao na njega. "I ti si dobro došao, kosaču", rekla je Margerita veličanstvenim glasom pruživši mu ruku u igri. Sajmon je iz unutrašnjosti svog ogrtača izvadio malu žutu kartonsku kutiju na kojoj je pisalo "korona". "Da li vam je po volji prstohvat mog omiljenog praha?" "Iš, sotono!", naredi mu Margerita i uputi ga ispruženom rukom u daljinu. "Pa kažem ja", šalio se Ervin, "iš, iš, nestani."
Nova bečka pesma
Novopridošli su pristizali kroz ulaznu kapiju Parka turskih šančeva, neki ukrašeni treperećim đavoljim rogovima, drugi sa igličastim lopticama za masažu, bodljikavim ribama naduvačama i mnogim drugim aksesoarima, koji su putem najrazličitijih fantazija povezani sa pandemijom. Larisa i Aleks su se takođe pojavili, pevali su svoju pesmu "Koroooono, koroooono, skoči u Dooonav" udarajući pri tom u doboš. Zastali su kod Ervina i posmatrali su jednako zainteresovano koliko i iritirano štrik koji je bio zakačen za njegove pantalone. Đamal i njegova supruga, Alija, licima okićenim pufnastim belim bradama Deda Mraza, pridružili su im se zapitkujući Ervina kako da razumeju njegovo prerušavanje. Prišla im je Margerita. "Drago mi je da ste došli i da ste čak doveli i svoju decu. Pesma je pravi hit!" Alija i Đamal su pružili Margeriti lakat. "Mnogo Vam hvala za divnu ideju. Pesmu su smislili Aleks i Larisa bez ičije pomoći!" "E, od toga se mora napravti nova bečka pesma", primetio je Ervin. Žužana je gledala u decu pogledom punim topline.
Trg iza ulazne kapije parka polako je postajao tesan, pa su ljudi počeli da se razmiču i da se postrojavaju na ivici staza koje vode ka unutrašnjosti parka. Već je pao mrak. Svetla kostima su stupila u prvi plan, razgovor je ispunio vazduh, prišlo je još dece koja su okružila rasejani skup, skakutali su oko odraslih ili su ih gestovima nestrpljenja vukli za rukav.
Kraljica korone
Domunđavanje, kikotanje i pljesak prolomili su se masom onog trenutka kada se Vera pojavila iza ćoška sa svojim raskošnim svetlećim koronavirusom na glavi. Margerita je oduševljeno aplaudirala i uzvriskivala. "Stigla je kraljica korone. Kakva čast!" Vera je podigla ruke uvis i okretala se ukrug, kako bi je svi mogli videti sa svih strana. Sajmon je stao pored nje i zamahivao preteći svojom kosom nad glavama okupljenih. Nagrađen je negodovanjem, zvižducima, smehom i pokojim aplauzom.
Margerita je stala u centar okupljene mase, skupila ruke oko usta i povikala: "Još jednom vam želim dobrodošlicu! Zovem se Margerita. Presrećna sam što ste svi došli! Moja poruka je očigledno doprla do vas. Dakle, želimo danas još jednom da uživamo u zajedništvu, da se zabavimo i da se opustimo. Nismo sami, iako imamo ponekad takav osećaj. Mnogo nas je i zajedno ćemo istrajati u ovim vremenima. Dakle, idemo, krenimo zajedno i uživajmo zajedno u ovoj predivnoj i toploj novembarskoj večeri! I molim vas, držite odstojanje!"
Povorka je lagano krenula. "Kuda?", začuli su se glasovi. "Ka velikim platanima!", povikala je Žužana i zakikotala se, iznenađena svojom nadmenošću. Margerita ju je pogledala očima punim osmeha. "Osećaš li?", upitala je Margerita tiho. "Da, osećam", odgovorila je Žužana, "osećam."
* Vering (18. bečka opština) – Rezidencijalno stambeno okruženje u jednom od najzelenijih krajeva Beča. Zapadni brežuljci na obroncima Bečke šume predstavljaju omiljeno izletište i predeo za pešačenje u prirodi. Prostrani Park turskih šančeva jedan je od okolnih parkova sa jezercima, igralištima i Paulininim vidikovcem. Na teritorji opštine nalaze se idilični predeli kao što je Peclajnsdorf, ali i krajevi sa pretežno urbanom atmosferom u gusto naseljenim istočnim delovima opštine.
** Išgl – Austrijsko skijalište u pokrajini Tirol i jednu od najposećenijih alpskih skijaških regija, u kojoj se tokom sezone na dnevnom nivou okupljaju hiljade skijaša, mnogi smatraju glavnim izvorom širenja SARS-CoV-2 infekcije u Evropi.
*** Trijaža (od francuskog "trier": "razvrstati", "odabrati") – Medicinski postupak koji se primenjuje u urgentnoj medicini i koji medicinarima omogućava da selektiraju pacijentkinje i pacijente prema stepenu povrede i prognozi.
Zanimljivi linkovi
Lokacija Parka turskih šančeva - wien.at plan grada
- Park turskih šančeva (na engleskom) - wien.gv.at
- Informacije o koronavirusu - wien.gv.at
- Türkenschanzpark (na nemačkom) – Istorijske informacije na Vikipediji istorije Beča
-
- Crtež: Sandra Biskup
- Tekst: Simon Kovacic
